Categories
Akcija - Revolucije među cv(ij)ećem?

Aleksandra Kolontaj i Međunarodni dan žena: kratak vodič kroz istoriju Osmog marta u međuratnoj Rusiji

„Dan radnih žena 1917. postao je zapamćen u istoriji. Na ovaj dan su Ruskinje uzdigle baklju proleterske revolucije i zapalile svet. Februarska revolucija počela je tog dana.“

Minja Bujakovic je studentkinja master programa Matilda – Ženska i rodna istorija na Centralnoevropskom univerzitetu. Bavi se istraživanjem transnacionalnog ženskog komunistickog pokreta, kao i aktivizmom komunistkinja u međuratnoj Jugoslaviji.
Fotografija 1. Članak Aleksandre Kolontaj, objavljen u Pravdi, 17. februara 1913.

Istorija Međunarodnog dana (radnih) žena u Rusiji otpočinje 1913. godine proslavama organizovanim u Moskvi i Sankt Peterburgu. Aleksandra Kolontaj tim povodom u februaru 1913. godine objavljuje članak u Pravdi [u prevodu Istina], u kome upoznaje čitalačku publiku sa značajem obeležavanja ovog praznika. Naime, A. Kolontaj govori o ogromnom broju radnica koje su ušle u redove radničke klase i o značaju borbe za njihova osnovna prava. Proslavu Međunarodnog dana žena 1931. godine Kolontaj opisuje sledećim rečima:

„Radnice Rusije prvi put učestvuju u proslavi Dana radnih žena 1913. godine. Ovo je vreme reakcije, kada carizam vlada nad radnicima i seljaštvom. Stoga, nije moglo biti ni pomisli o proslavi Dana radnih žena putem javnih demonstracija. Ali organizovame radnice su uspele da obeleže njihov internacionalni dan. […]  U Peterburgu, radnice, pripadnice Partije, organizovale su javni forum o ženskom pitanju. Ovo je bio ilegalni skup, ali sala je bila popunjena. Članice Partije su govorile. Međutim, pred kraj ovog zatvorenog skupa, policija je intervenisala, obaveštena o događaju, i uhapsila mnoge govornice.“[1]

Kolontaj je verovala da je prisustvo radnica na ovom skupu bilo signal buđenja Rusije i nadolazećeg duha borbe i protesta.

Fotografija 2. Prvi broj časopisa Работница, 23. februar 1914.

Naredne godine Međunarodni dan žena obeležen je skupovima u više ruskih gradova. Istog dana objavljen je i prvi broj časopisa Работница [Radnica], posvećen radnicama Rusije. Istorija proslave Međunarodnog dana žena i objavljivanja prvog broja časopisa Работница obeležene su masovnim hapšenjima i intervencijama policije. Najpre su uhapšene urednice časopisa, i to dve nedelje pre njegovog objavljivanja, a potom i učesnice demonstracija. Kolontaj opisuje ovaj događaj sledećim rečima:

„Oni koji su bili uključeni u planiranje Dana radnih žena završili su u carskim zatvorima, a mnogi su kasnije poslati na hladni sever. Slogan za glasačko pravo radnica očigledno je postao poziv na zbacivanje carske autokratije.“[2]

Usled Prvog svetskog rata proslave Međunarodnog dana žena nisu održane 1915. i 1916. godine. Demonstracije održane na Međunarodni dan žena 1917. odigrale su posebno važnu ulogu u ruskoj istoriji. Naime, 23. februara (8. marta) 1917, predvođene tekstilnim radnicama, radnice Peterburga, koje su činile 47% radne snage u tom gradu, obustavile su rad i izašle na ulice uzvikujući slogane poput „Dole rat!“, „Dole skupoća!“, „Hleba radnicima!“. Aleksandra Kolontaj ovaj događaj opisuje sledećim rečima:

„Onda je došla velika, velika 1917. godina. Glad, zima i ratne muke slomili su strpljenje radnica i seljanki u Rusiji. Osmog marta 1917, na Dan radnih žena, one su hrabro izašle na ulice Peterburga. Žene – neke od njih su bile radnice, neke supruge vojnika, zahtevale su Hleb za našu decu i Povratak muževa iz rovova.

Demonstrantkinjama su se ubrzo pridružili radnici Peterburga i time je započeta Februarska revolucija 1917. godine. Pokretačka snaga radnica i seljanki, kao i njihova spontana agensnost, često su marginalizovani u literaturi koja govori o ovom događaju. A. Kolontaj ipak beleži ogroman značaj demonstracija predvođenih radnicama. U tekstu koji govori o važnosti Međunarodnog ženskog dana 1917. piše sledeće:

„Dan radnih žena 1917. postao je zapamćen u istoriji. Na ovaj dan su Ruskinje uzdigle baklju proleterske revolucije i zapalile svet. Februarska revolucija počela je tog dana.“[3]

Nakon 1917. godine i pobede Oktobarske revolucije, pa sve do Drugog svetskog rata, proslave Međunarodnog dana žena, koji je proglašen za nacionalni praznik, zauzimale su bitan prostor u Ruskoj istoriji. Socijalna i pravna pozicija žena se menja, iako ponekad samo na papiru, te žene dobijaju pravo glasa i pravno se izjednačavaju sa muškarcima. Međutim, kako Kolontaj beleži:

„U Sovjetskoj Republici radnice i seljanke ne moraju više da se bore za građanska prava – već su ih osvojile. Ruske radnice i seljanke su jednake građanke – u njihovim rukama leži moćno oružje koje će olakšati njihovu borbu za bolji život – pravo glasa, pravo na učešće u Partiji i u kolektivnim organizacijama. […] Ali prava nisu dovoljna. Moramo naučiti da ih koristimo. Pravo glasa je oružje koje moramo da naučimo da koristimo za našu dobrobit […]“[4]

Tokom narednih godina, proslava Osmog marta služila je kao moćno sredstvo agitacije među radnicama i seljankama. Masovne proslave korišćene su kao prilike da se široke mase edukuju o značaju praznika, kao i o ulozi žene u izgradnji društva. Međutim, nekada su stari obrasci eksploatacije radnica postajali vidljivi baš uoči proslave Dana žena, kada bi radnice dobijale pohvale i više nadnice, koje bi im nakon toga opet bile snižavane na miminum. Kako se godišnjica revolucije podudarala sa proslavom Međunarodnog dana žena, ovaj datum služio je kao podsetnik na moć i otpor udruženih radnica.

Nakon Drugog svetskog rata, proslava praznika preuzima drugačiji oblik i svrhu, te poziva na održavanje mira i dalju borbu protiv fašizma. Tako, 1947. godine, u tekstu „Osmi mart“, A. Kolontaj naglašava sledeće:

„Naš cilj je prijateljstvo svih naroda, borba protiv ratnih huškača svih zemalja. Ovaj zadatak može biti ispunjen efektivno samo ako se žene oslone na internacionalnu solidarnost i na podršku Međunarodne Demokratske Federacije Žena. Pobeda demokratije omogućava jednaka prava žena i uklanja opasnost rata. Boriti se protiv ostatka fašizma, podržati političku liniju Sovjetskog Saveza i Ujedinjenih Nacija za konsolidaciju mira –
to je slogan 8. marta 1947. godine“ [5]


[1] https://www.marxists.org/archive/kollonta/1920/womens-day.htm

[2] Ibid.

[3] Ibid.

[4] https://www.marxists.org/archive/kollonta/1920/womens-day.htm

[5] https://revolutionarydemocracy.org/rdv21n2/kollontai.htm